Предат Захтев за одлагање Закона о фискализацији и Закона о е фактурама

Министарство финансија

Кнеза Милоша 20

Београд

25.05.2022.

ПРЕДМЕТ: Захтев за одлагање

Закона о е фискализацији и Закона о е фактурама

Поштовани,

Поново вам се обраћамо са захтевом да се Закон о фискализацији и Закон о е фактурама одложе и редефинишу на начин који ће решити многобројне проблеме на које смо благовремено указивали, а са којима се привредници сад свакодневно сусрећу у пракси, због чега су изложени огромној правној несигурности у раду. Остајемо при свим наводима из коментара на нацрт Закона о  е фисклаизацији и е фактурама, комантара са Јавног слушања наведених закона,  из дописа достављеног 09.12.2021. године, из дописа достављеног заједно са Рачуноводственом комором Србије 27.01.2022, навода са састанка одржаног 31.01.2022, коментара на Предлог програма за сузбијање сиве економије достављених 28.02.22. , ургенције и захтева за одлагање послатих од стране адвокатске канцеларије 26.04.22. и осталих дописа који су вам достављени. Проблеми су:

• Нови административни и финансијски намет легално регистрованим привредним субјектима, у време кад многи још нису изашли из кризе изазване пандемијом
• Нови систем је у просеку и до пет пута скупљи на месечном нивоу од претходног упркос најави Министра финансија да ће бити потпуно бесплатан. У претходним дописима и разговорима смо предложили да софтвер буде у власништву Пореске управе и доступан свима потпуно бесплатно.
• Недостатак уређаја на тржишту због чега су многи који су уређаје поручили, али исти нису још испоручени, приморани да раде на старим касама – услед чега не долази до утаје пореза или да не раде уопште – услед чега се смањује привредна активност, што ће резултирати мањом наплатом пореза
• Неусклађеност система е фискализације са системом е фактура и неусклађеност са Законима о Рачуноводству због чега се законски заступници и рачуновође излажу правној несигурности у пословању и вођењу књига
• Конфузија изазвана многобројним уредбама и правилницима донетим у последњем моменту или након почетка примене Закона и то без адекватне стручне јавне расправе
• Лоша техничка решења која је потребно дорадити и недостатак решења за рад у случајевима кад касе нису у функцији
• Недостатак активности Пореске управе на сузбијању црног тржишта које је активно од стране потпуно нерегистрованих субјеката и чини нелојалну конкуренцију привредницима , а о чему смо елаборирали у Коментарима на Позив за Програм сузбијања сиве економије
• Неадекватна услуга од стране Пореске управе где се на упите директно упућене или послате путем портала budiefiskalizovan не одговара у разумним роковима или се не одговара уопште.

Такође још једном  подсећамо да на наш захтев од 09.12.2021. године којим смо тражили изузимање шифре делатности 85.5 из обавезе фискализације није одговорено, због чега сада и у пракси имамо примере где се регистровани привредни субјекти из ове делатности гасе и селе на стране платформе или на фриленс рад чиме се директно доводи до мање наплате пореза.

Сматрамо да је шифру делатности 85.5 потребно укључити уредбом и изузети из обавезе евидентирања промета на мало преко фискалног уређаја, као што је то било и до сада, из разлога:

• Делатност образовања је од значаја за друштвени развој
• Устаљена је пракса да се курсеви и часови се уплаћују вирмански, е банкингом или м банкингом, а не готовински
• Привредни субјекти се уводе у правну несигурност јер уплате не могу бити евидентиране преко фискалног уређаја у моменту примања на рачун
• Едукације се често врше ван седишта привредног субјекта
• Делатност не подразумева принцип плати-преузми већ учесници често присуствују едукацији, а уплату изврше накнадно тј динамика плаћања не прати динамику пружене услуге
• Обавеза увођења фискалног уређаја са пратећим трошковима доприноси да привредни субјекти који претежно раде са правним лицима , а повремено са физичким ускрате услугу физичким лицима због неисплативости што утиче на умањење прихода и висину пореза који ће платити
• Већина привредних субјеката са шифром делатности 85.5 приходује свега 9-10 месеци годишње због распуста, често због ковид мера прелазе на онлајн режим и немају физички контакт са корисницима
• Инсистирање на овој обавези доприноси да многи који у овој делатности послују регистровано пређу на стране платформе, фриленс рад (који и после две године није дефинисан) или на  црно тржиште што одговара и крајњим корисницима јер ће накнада неоптерећена многобројним наметима бити нижа, а то не иде у прилог уређеном систему каквом тежимо и у којем су обавезе и намети рационални како би привредни амбијент био повољан.

Удружење „Заштитник предузетника и привредника Србије“