Захтев Скупштини Србије да се изврши надзор над радом Министарства финансија
Народна скупштина Републике Србије
Трг Николе Пашића 13
11000 Београд
Н/Р: председник Народне скупштине Ивица Дачић
Предмет: надзор над радом извршне власти – министарства финансија
Поштовани,
Надзор над радом извршне власти једна је од основних функција парламента у Србији. Сведоци смо да се тренутно суочавамо са системским урушавањем парламента у Србији где извршна власт ради супротно интересу грађана и привредника Србије, а парламент то не спречава.
Закони се усвајају по хитном поступку, нема адекватног учешћа струке, парламентарне процедуре се злоупотребљавају, онемогућава се суштинска расправа. Све наведено доводи до деградираља улоге парламента и легитимног питања које гласи – за шта грађани Србије тачно плаћају народне посланике.
Захтевамо да Народна скупштина као највише представничко тело, носилац уставотворне и законодавне власти, у чијој је надлежности избор Владе и министара као и надзор над њиховим радом и одлука о престанку мандата позове на одговорност и смени министра финансија због економске политике која се води на штету грађана Србије. Подсећамо да Устав дефинише одговорност Владе парламенту „за политику Републике Србије, за извршавање закона и других општих аката Народне скупштине и за рад органа државне управе“.
Штетне активности које у континуитету спроводи Министарство финансија су следеће:
- Ненаменско трошење средстава из буџета РС, АО Војводине, локалних самоуправа, установа и институција у Републици Србији, на шта указује и државни ревизор
- Неспречавање исисавања капитала из Републике Србије и прања новца
- Несразмеран однос подршке субвенцијама страним инвеститорима у односу на домаће, што представља дискриминацију привредника Србије
- Неадекватна контрола пословања страних инвеститора корисника субвенција од стране Пореске управе која је у надлежности Министарства финансија, а која дозвољава да се новац износи путем фиктивних фактура: консултантских услуга, трансферних цена, продаје робе испод цене коштања са циљем исказивања губитка у пословању и избегавања плаћања пореза на добит, чиме се из Републике Србије годишње исиса 4,5 милијарди евра , што представља главни узрок неликвидности српске привреде
- Непостојање адекватне стратегије Министарства финансија за сузбијање црног тржишта организованог од стране нерегистрованих субјеката као и пласмане акцизне робе домаћих фирми у власништву странаца: 180 милиона литара пива произведеног на црно, 200 милиона кутија цигарета, 200 милиона литара горива, 50 милиона литара жестоких алкохолних пића, 8,000 тона кафе и 500 хиљада тона пшенице ГОДИШЊЕ која заврши на црном тржишту, као и 4 милијарде евра вредне робе из увоза којом се утаји ПДВ од преко 600 милиона евра , 20-25% техничких и нетехничких губитака у производњи струје (у уређеним системима 3-5%) чиме преко 1/4 целокупне годишње производње струје, вредне 1.4 милијарде евра, нестане
- Непрофесионалност и неефикасност да се обезбеде адекватни модели пословања и контроле за око 700.000 „запослених“ који раде на црно или 750.000 запослених у приватном сектору који примају зараде на минимално обрачунатој основици, спречавање дискриминаторских пракси на тражишту рада, злоупотреба и намерно погрешно интерпретирање статистичких података везаних за број запослених, незапослених и неактивних на тржишту рада, као и бројних предузећа, фирми за обезбеђење и изнајмљивање радника, уредно пријављених, али без динара уплаћених доприноса више година уназад
- Репресиван однос инспекција према регистрованим домаћим привредним субјектима
- Економска политика којом се врши оптерећивање малих зарада са готово 60% намета на нето зараде је штетна, контрапродуктивна и доприноси расту црног тржишта рада
- Наметањем Закона о буџетском систему дозвољено је да се накнаде намењене екологији троше ненаменски што производи штетно дејство по привреду и друштво
- Доношењем сета штетних закона и уредби прави се штета привреди Републике Србије и шаље порука да је исплативије пословати на црно. Нагласак стављамо на Закон о фискализацији који предвиђа да се у години кризе регистрованим привредним субјектима наметне додатна обавеза и да се из буџета нетранспарентно потроши још 3 милијарде динара за нешто што суштински не доприноси сузбијању црног тржишта, на Закон о електронским фактурама којим се покушава наметање посредника, што пердставља подлогу за крађу пословних података привредника Србије , на Правилник о ПДВ-у који уместо да смањи број поља на 40-50 као што је то у уређеним земљама, прави простор за корупцију и „оновчавање предавања“ која ће спроводити управо они који су допринели доношењу овако компликованог правилника.
Др Предраг Митровић
Академик доктор економских наука
Председник управног одбора
Удружење „Заштитник предузетника и привредника Србије