Захтев за укидање забрана и нормализацију рада

У време када у области приватног сектора достижемо критичну тачку економске пропасти, која ће се и те како одразити на ослабљење економске ситуације и у јавном сектору као и стандарде друштва у тоталу, морамо у питање довести садашњи систем рада, прописане мере, приоретизацију и способност институција да се побрину за добробит грађана Србије. 

Суочени са пандемијом прошли смо кроз многе непознанице на самом њеном почетку. Недовољно упознати са самим вирусом, начином његовог преношења и последицама које може оставити, максимално смо сарађивали и пратили препоруке Кризног штаба и Владе Републике Србије.

У међувремену, до нас су стигли примери земаља које су имале другачији приступ овој проблематици, а чији је циљ био да се сталним преношењем нових информација о вирусу и препорукама које се своде на лични избор и одговорност очувају како здравље становништва, тако и њихову економску стабилност. 

Ми немамо ту срећу. 

Стотине хиљада људи нашло се без свог извора прихода, пред затварањем приватних послова који су тешком муком отварани, разрађивани и уз неповољан став државе према њима тешком муком одржавани.

Високи фискални и парафискални намети напредак су чинили скоро немогућим. 

Пандемија је додатно погоршала ситуацију у којој су се власници приватног бизниса нашли, а крај се не назире.

Додатно пооштравање мера и онемогућавање нормалног рада без адекватног пакета мера који би помогао приватницима, посебно у области угоститељства и туризма, да релативно неоштећени преброде ова тешка времена доводе нас до тренутка када се морамо запитати колико су препоручене мере ефикасне и потпуне, обзиром да се не осврћу на тако важан сегмент живота свих нас као што је финансијска стабилност и право на зараду.

Поверење које људи који одлучују о нашим животима морају имати, одавно је пољуљано, јер је постало и више него јасно да су потребе становника Србије занемарене и да се на апеле за помоћ, измене мера и приступа наплати редовних дажбина не одговара. 

Неки приватници се сада налазе у фази када више ни пакети мера не могу помоћи и принуђени су да отпуштају своје раднике и затварају своје радње, чиме су погођени не само они, већ и њихове породице, радници са својим породицама, а посредно и заједница као друштво у целини.

Зато је неопходно да се ујединимо око идеје да прописане забране треба да се укину, препоручене мере да се сведу на ниво личне одговорности, као и да се омогући потпуна нормализација рада, јер ће ускоро бити свеједно да ли ће нас уништити вирус или неминовно сиромаштво.