Прогресивни порески систем – писмо запослене на привременом раду – Америка и Канада

Драги пријатељи,

пишем Вам из Америке, држава Вашингтон где се налазим на привременом раду. Од како је измишљен новац, од како постоји такозвана робно-новчана привреда, буџети држава се финансирају новцем,који у буџете долази од пореза, који треба да служи заједничком добру. Најзначајнији порези су порез на доходак и порез на промет који је код нас класификован као ПДВ. Колики су ти порези и да ли они гуше привреду? 

У држави Вашингтон ПДВ је 9.5%, а на храну је 0%. Више него дупло мање него код нас. ПДВ иде држави Вашингтон, а порез на доходак иде федерацији. И то је све од пореза. А колики је порез на доходак који иде федерацији? Порез се одрешује по скали и постоје огромне пореске олакшице за оне који имају породице или који издржавају друга лица. Пример још из 2013 године за оне који су у браку и заједно прилажу податке за опорезивање : на првих зарађених од 0$ до 17850$ плаћа се 0% пореза. На следећих зарађених од 17850$ до 72500$ се плаћа 15% на разлику, итд. Највећа пореска стопа је 39,6% на део зараде који прелази 450,000$ годишње. 

Канадска прогресивна лествица је нешто другачија, дајемо пример за државу Онтарио. На првих зарађених 20,000$CAD плаћа се 0%. Онда 20% на део зараде од око 20,000$CAD до 48,000$CAD, 29% на део зараде од 48,000$CAD до 97,000$CAD, итд. Највише плаћају најбогатији, на део зараде који прелази лимит. Можете лако израчунати порез на годишњи доходак у Канади на следећем линку  https://turbotax.intuit.ca/tax-resources/canada-income-tax-calculator.jsp# . При погледу на скалу имајте на уму да је коначни порез који се плаћа још мањи јер се увек додатно рачунају олакшице нпр. ако други супружник не ради, уколико имате деце, плаћате школарину, итд. У ове порезе је урачунато и оно што ми зовемо доприносима. 

А шта је заједничко за амерички и канадски систем, као и за систем многих европских држава? То је управо прогресиван начин опорезивања дохотка. То је замајац привреде, то је рачуница која се показала као ефикасна у подстицају људи на запошљавање и организовани рад. Различите су стопе за различите суме у различитим државама, али једно је исто у свима – они који мало зарађују не плаћају никакав или веома мали порез држави. Довољно је да имаш да прехраниш своју породицу и већ као такав ниси терет друштву, па тако ни буџету. 

А код нас? Код нас је најмањи доходак процентуално највише опорезован. Код нас ако си зарадио 47,000 рсд плату држава је одмах од послодавца одбила 17,000 рсд и оставила запосленог са свега 30,000 рсд! Другим речима, минимални нето доходак је опорезован (порези и доприноси) са 60%.Да не причам да ако имаш своју фирму и ниси ништа зарадио ти опет мораш да дајеш држави тих 17,000 рсд да би фирму одржао у животу. Тако се убија лична иницијатива, тако се убија привреда, а отварају врата црном тржишту, нераду и свему што нерад са собом носи. Тако дођемо до ситуације у којој смо сада. 

Друга компонента пореског система која нама недостаје је ефикасност. Ефикасне државе се сваке боговетне године раскусурају тј. обрачунавају дуговања и потраживања за сваког грађанина који плаћа порез. На крају сваке фискалне године, сви они који су ишта зарадили, држави подносе своје рачуне. Држава их прегледа и врати новац ако је више пореза уплаћено или тражи додатни новац ако је мање пореза било уплаћено. Овај процес се зове повраћај пореза. Како је могуће да се у држави од двеста и више милиона људи то ефикасно уради за пар месеци? Компјутерима. 

Да ли знате колико је нашој држави потребно да прерачуна порезе и утврди неправилности? Ево примера. Лично сам једне године била у пореској управи да измирим дуг за доприносе једне организације коју сам водила седам година раније! Где су били седам година? Нашој пореској управи је требало 7  година да утврди да недостаје неких пар хиљада динара тамо негде на неком рачуну?

Порески систем мора да се мења, не може се више чекати. Снага привреде је у људима, свуда па и код нас. Сваки кафеџија, индустријалац, обућар и свако ко даје допринос друштву својим радом, привређивањем, организационим способностима чини ту фамозну привреду. Не чине привреду државни службеници већ предузетници и привредници из народа. Ако су порези огромни, народ је приморан да их не плаћа! 

Дајмо привредницима и грађанима уређене и предвидиве оквире за рад и учествовање у фер пореском систему и видећете да ће се привреда покренути и оживети, јер привреда – то смо управо ми сами! 

Катарина Ђаковић