Прогресивни порески систем – писмо запослене на привременом раду – Америка и Канада
Драги пријатељи,
пишем Вам из Америке, држава Вашингтон где се налазим на привременом раду. Од како је измишљен новац, од како постоји такозвана робно-новчана привреда, буџети држава се финансирају новцем,који у буџете долази од пореза, који треба да служи заједничком добру. Најзначајнији порези су порез на доходак и порез на промет који је код нас класификован као ПДВ. Колики су ти порези и да ли они гуше привреду?
У држави Вашингтон ПДВ је 9.5%, а на храну је 0%. Више него дупло мање него код нас. ПДВ иде држави Вашингтон, а порез на доходак иде федерацији. И то је све од пореза. А колики је порез на доходак који иде федерацији? Порез се одрешује по скали и постоје огромне пореске олакшице за оне који имају породице или који издржавају друга лица. Пример још из 2013 године за оне који су у браку и заједно прилажу податке за опорезивање : на првих зарађених од 0$ до 17850$ плаћа се 0% пореза. На следећих зарађених од 17850$ до 72500$ се плаћа 15% на разлику, итд. Највећа пореска стопа је 39,6% на део зараде који прелази 450,000$ годишње.
Канадска прогресивна лествица је нешто другачија, дајемо пример за државу Онтарио. На првих зарађених 20,000$CAD плаћа се 0%. Онда 20% на део зараде од око 20,000$CAD до 48,000$CAD, 29% на део зараде од 48,000$CAD до 97,000$CAD, итд. Највише плаћају најбогатији, на део зараде који прелази лимит. Можете лако израчунати порез на годишњи доходак у Канади на следећем линку https://turbotax.
А шта је заједничко за амерички и канадски систем, као и за систем многих европских држава? То је управо прогресиван начин опорезивања дохотка. То је замајац привреде, то је рачуница која се показала као ефикасна у подстицају људи на запошљавање и организовани рад. Различите су стопе за различите суме у различитим државама, али једно је исто у свима – они који мало зарађују не плаћају никакав или веома мали порез држави. Довољно је да имаш да прехраниш своју породицу и већ као такав ниси терет друштву, па тако ни буџету.
А код нас? Код нас је најмањи доходак процентуално највише опорезован. Код нас ако си зарадио 47,000 рсд плату држава је одмах од послодавца одбила 17,000 рсд и оставила запосленог са свега 30,000 рсд! Другим речима, минимални нето доходак је опорезован (порези и доприноси) са 60%.Да не причам да ако имаш своју фирму и ниси ништа зарадио ти опет мораш да дајеш држави тих 17,000 рсд да би фирму одржао у животу. Тако се убија лична иницијатива, тако се убија привреда, а отварају врата црном тржишту, нераду и свему што нерад са собом носи. Тако дођемо до ситуације у којој смо сада.
Друга компонента пореског система која нама недостаје је ефикасност. Ефикасне државе се сваке боговетне године раскусурају тј. обрачунавају дуговања и потраживања за сваког грађанина који плаћа порез. На крају сваке фискалне године, сви они који су ишта зарадили, држави подносе своје рачуне. Држава их прегледа и врати новац ако је више пореза уплаћено или тражи додатни новац ако је мање пореза било уплаћено. Овај процес се зове повраћај пореза. Како је могуће да се у држави од двеста и више милиона људи то ефикасно уради за пар месеци? Компјутерима.
Да ли знате колико је нашој држави потребно да прерачуна порезе и утврди неправилности? Ево примера. Лично сам једне године била у пореској управи да измирим дуг за доприносе једне организације коју сам водила седам година раније! Где су били седам година? Нашој пореској управи је требало 7 година да утврди да недостаје неких пар хиљада динара тамо негде на неком рачуну?
Порески систем мора да се мења, не може се више чекати. Снага привреде је у људима, свуда па и код нас. Сваки кафеџија, индустријалац, обућар и свако ко даје допринос друштву својим радом, привређивањем, организационим способностима чини ту фамозну привреду. Не чине привреду државни службеници већ предузетници и привредници из народа. Ако су порези огромни, народ је приморан да их не плаћа!
Дајмо привредницима и грађанима уређене и предвидиве оквире за рад и учествовање у фер пореском систему и видећете да ће се привреда покренути и оживети, јер привреда – то смо управо ми сами!
Катарина Ђаковић