Предлог Пореској управи за унапређење процедура приликом контрола

Предлог Пореској управи за унапређење процедура приликом контрола

 ПОРЕСКА УПРАВА РС
Саве Машковића 3-5

Београд

 

13.07.2023.

 

Предмет : Иницијатива „Не затварај“ – предлог усаглашавања поступања у пракси са регулативом

 

Поштовани,

 

У наставку састанка одржаног 04.07.2023. године у седишту централе Пореске управе на којем смо дискутовали о проблемима домаћих привредника и предузетника, наведеним у иницијативи „Не затварај“  и узрокованим недовољно прецизно дефинисаним појмовима који се примењују кроз законску регулативу, достављамо предлог усаглашавања поступања у пракси пореских инспектора  и локалних пореских управа са постојећом законском регулативом.

Молимо Вас да потврдите пријем овог предлога и доставите нам повратну информацију који кораци ће бити предузети како би се предлог имплементирао , а наведени проблеми решили у интересу свих страна.

 

С поштовањем,

 

Удружење „ Заштитник предузетника и привредника Србије“

Унија послодавца Зрењанин

 

Контакти

Мејл адресе: zastitnik.mbs@gmail.com , kontakt@zastitnik-pps.rs

Адреса: Стевана Марковића 2/6 , 11080 Земун – Београд

 

 

ПРЕДЛОГ УСАГЛАШАВАЊА

  1. Затварање легално регистрованих привредних субјеката на 15/90 дана
  2. Подношење прекршајних пријава за плаћања по опоменама
  3. Одузимање ПИБ-а пореским обвезницима по нејасним критеријумима

 

  1. Затварање легално регистрованих привредних субјеката на 15/90 дана

Уочен је проблем олаког предузимања мере затварања легално регистрованих привредних  субјеката , често у супротности са законском регулативом. Мера забране обављања привремене делатности у току пореске контроле прописана је чланом 131 Закона о пореском  поступку и пореској администрацији (даље „ЗППА“) и чланом 12 Закона о фискализацији (даље: „ЗФ“) који предвиђају забрану вршења делатности ако се утврди:

——————————————————————————————————————————

Члан 131 ЗПППА:

У току пореске контроле порески инспектор изриче пореском обвезнику забрану вршења делатности ако утврди да се :

  1. Делатност обавља тако да робу и услуге не прати веродостојна документација од значаја за утврђивање пореза (отпремница,фактура,изјава купца и др.)
  2. Избегава утврђивање и плаћање пореза тако што се не уплаћује дневни пазар , у складу са прописима
  3. Избегава утврђивање и плаћање пореза радним ангажовањем лица која немају закључен уговор о раду или други акт о радном ангажовању донет у складу са прописима о радним односима, као и ако та лица нису , у складу са прописима, пријављена надлежној организацији обавезног социјалног осигурања
  4. Промет од продаје роба или пружања услуга не региструје преко фискалне касе, електронског фискалног уређаја или на други прописан начин

Члан 12 ЗФ

У току надзора над применом овог закона, инспектор изриче обвезнику фискализације забрану вршења делатности ако утврди да обвезник фискализације не евидентира сваки појединачно остварени промет на мало, укључујући и примљене авансе за будући промет на мало преко електронског фискалног уређаја

——————————————————————————————————————————

Из горе наведеног јасно је да следеће неправилности не могу бити предмет затварања стога предлажемо да се јасним упутством инспектори инструишу за поступање у складу са постојећим наведеним члановима и са осталом регулативом коју ћемо у наставку прецизирати:

а. Затварања због „мањка робе“ или „вишка или мањка новца“ –  често се користи у пракси иако није у складу са горе наведеним члановима закона  јер да је то била намера законодавца била би јасно наведена у самом ЗПППА. Проблем мањка робе на стању Законодавац је предвидео у члану 9. ЗПППА  начелом фактицитета које каже:

 

——————————————————————————————————————————

Члан 9 ЗПППА

Пореске чињенице утврђују се према њиховој економској суштини.

Ако се симулованим правним послом прикрива неки други правни посао, за утврђивање пореске обавезе основу чини дисимуловани правни посао.

Када су на прописима супротан начин остварени приходи , односно стечена имовина, Пореска управа ће утврдити пореску обавезу у складу са законом којим се уређује одређена врста пореза.

—————————————————————————————————————————–

Из наведеног члана да се закључити да је намера законодавца била да наплати обрачунати одговравајући порез и допуни буџет „симулованим“ (предвиђеним) начином, а никако му није била намера да казни или затвори објекат. Свако друго тумачење овог члана и затварање објеката због мањка робе на стању или мањка или вишка новца у каси није у складу са оним што је законодавац прописао. Мањак може настати из више разлога на које привредни субјект нема утицаја и које не може контролисати више пута у току дана већ се контролише обавезним годишњим пописом у складу са Законом о рачуноводтсву члан 20 и 21, као на пример због:

  • Више силе – мишљење Министарства финансија бр 430-00-00446/2018-04
  • Растура (кало)
  • У производњи немаром запослених – мишљења Министарства финансија бр 413-00-337/2010-04 , 413-00-2977/2010-04 , 413-00-678/2011-04
  • Крађом запосленог особља
  • Крађом купаца – мишљење Министарства финансија бр 430-00-00446/2018-04
  • Конзумирањем запослених радника без знања послодавца – мишљење Министарства финансија бр 413-00-97/2012-04 и 430-00-00446/2018-04

Из свега горе наведеног на мањак робе се не може примењивати затварање објеката већ се евентуално може обрачунати и наплатити порез у зависноти од тога како је мањак настао. Иста врста проблема постоји и код великих трговинских ланаца који такође не могу проверавати стање робе свакодневно и код којих такође долази до неслагања у каси због заокруживања у плаћању или ситних грешака, са том разликом да инспектори Пореске управе никад нису затворили такав објекат (Маски, Лидл, Рода…) из ових разлога (јер нема основа) , а јесу затворили многобројне објекте малих , домаћих привредника и предузетника користећи правну неукост таквих субјеката , супротно члану 4.став 2 и став 3; члану 8; и члану 24. и за који су прдвиђене казнене мере за поступајућег инспектора по члану 182. ЗПППА  и супротно члану 10. Закона о државној управи.

Вишак новца у каси може настати  као последица заокруживања код плаћања, остављеног бакшиша,  потребом да се новац уситни у тренутку из сопствених средстава  и слично. Онај који има намеру да прода робу / услугу на црно тај новац сигурно неће стављати заједно са осталом количином новца што ову праксу чини потпуно бесмисленом и заправо наводи субјекте да раде на црно јер им третира као прекршај и затвара их тамо где нема намере утаје пореза.

Мањак новца може настати немаром и грешком код враћања кусура и као такав нема утицаја на висину пореза који се плаћа и обрачунава јер се исти плаћа по стању у фискалном  уређају без обзира да ли  субјект има мањак проузрокован нечијом грешком.

Законодавац је предвидео овакве могућности и за вишак, односно мањак новца у каси, није предвидео меру забране обављања делатности или другу меру, стога погрешно тумачење и позиванје на члан 9. ЗПППА (јер мањак,односно вишак новца није „фактичка“ утаја пореза) и затварање по овом основу чини велику штету легално регистрованим привредним субјектима, Пореској управи која на тај начин делује непрофесионално и репресивно, запосленима којима се угрожавају радна места и буџету РС на који утиче смањење привредне делатности.

Предлажемо да након пописа робе , уколико се утврди да постоји мањак и да су стечени услови, да се обрачуна и наплати порез – у складу са законом то и учинити без затварања пословног објекта.

Неслагање новца у каси такође никако не може бити разлог затварања пословног објекта јер то наведеним законима није предвиђено.

Претпоставка поступајућег инспектора не може бити основа за изрицање најтеже казне за привредни субјект.

Такође сматрамо да би пореске контроле за време фестивалских дана, који подразумевају интензивнији обим посла, требало свести на контроле издавања фискалних рачуна, а не на пребројавање пића и новца јер се показало да се неслагање и у тим случајевима користи (неосновано) као разлог за затварање објеката који послују савесно и евидентирају сав промет, а због гужве долази до грешака, разбијања флашица пића и сл.

б. Административно технички пропусти као основ затварања

Предлажемо да се прецизније  уреди питање „неправилности“ у члану 131 ЗПППА који каже да се изриче мера затварања уколико  „Делатност обавља тако да робу и услуге не прати веродостојна документација од значаја за утврђивање пореза (отпремница,фактура,изјава купца и др.) „

Непоседовање одлуке о депозиту за износ подигнут ради враћања кусура не може се подвести под овај члан. У случају таквих административних пропуста предлажемо да инспектор испуни своју саветодавну улогу и остави јасно упуство и разуман рок за отклањање неправилности , у складу са чланом 24. став 1 ЗПППА као и  Законом о инспекцијском надзору  члан 13. који прописује:

„Превентивно деловање инспекције остварује се јавношћу рада,а нарочито: објављивањем важећих прописа,планова инспекцисјко надзора и контролних листа;обавештењем јавности о променама прописа и правима и обавезама за надзиране субјекте који из њих произлазе; oбавештењем јавности о сазнањима инспекције о постојању озбиљног ризика по живот или здравље људи,имовину веће вренодсти, животну средину или биљни и животињски свет,и предузетим мерама и радњама како би се тај ризик отклонио или умањио; пружањем стручне и саветодавне подршке надзираном субјекту или лицу које остварује одређена права у надзираном субјекту или у вези са надзираним субјектом, укључујући и издавање аката о примени прописа и службене саветодавне посете; предузимање превентивних инспекцијских надзора и других активности усмерених ка подстицају и подржавању законитости и безбедности пословања и поступања и спречавању настанка штетних псоледица по законом и другим прописом заштићена добра ,права и инетересе,нарочито када се утврди да постоје рани знаци вероватноће  њиховог настанка.

Раситњавање новца из сопствених средства зарад враћања кусура такође представља технички пропуст, а не основ за затварање и кажњавање.

 

в. Нерегистрован радник као основ затварања

Предлажемо да се прецизније уреди питање „нерегистровани радник“ по којем је предвиђено затварање објекта по члану 131 ЗПППА како више не би долазило до затварања објеката тамо где је члан породице помогао код пословања, што је у складу са Законом о привредним друштвима   члан 89 који прописује :

Лица која раде за предузетника морају бити у радном односу код предузетника или ангажована од стране предузетника по другом основу у складу са законом.

 

Изузетно од става 8. овог члана, члан породичног домаћинства предузетника може радити код тог предузетника без заснивања радног односа:

 

1) повремено током дана и то искључиво у седишту, ако је његово присуство неопходно због природе делатности предузетника (да се трговачка радња предузетника не би затварала током радног времена, да би се утоварила роба, да би се очистио пословни простор и сл.);

2) привремено током оспособљавања за обављање делатности старих и уметничких заната, односно послова домаће радиности, ако предузетник обавља ту делатност;

3) у време када предузетник користи годишњи одмор у складу са законом.

 

г. Затварање због неиздавања фискалног рачуна

Предлажемо да се јасно прецизира појам „неиздавање фискалног рачуна“  што је случај једино ако муштерија/инспектор напусти објекат без издатог/откуцаног рачуна. Сви остали случајеви , као што је: прво узет новац па издат рачун или прво издат рачун па узет новац, рачун издат пре изласка купца из објекта, рачун уредно откуцан на каси , али се не појављује у систему ПУ (то је јасна одговорност ПУ, а не привредног субјекта) због квара на систему, квара на интернету и сл . Сврха овог предлога је да се онемогући слободно тумачење по нахођењу инспектора, као и друге манипулативне радње и злонамерни начини поступања несавесних инспектора који за циљ имају наношење штете привредним субјектима и потенцијално увлачење у коруптивне радње како им „следећи пут не би поново нашли нешто“.

д. Навођење запосленог у привредном субјекту на неправилност и коришћење исте као основ за затварање

Уочено је да поједини инспектори наводе запослене на неправилност, а затим то користе као основ за изрицање мере затварања. Примери на које нам је указано јесу лажно представљање инспектора (пример из Зрењанина где се инспектор представио као бескућник који је тражио на поклон одевни предмет или пример где је инспектор тражио кифлу хитно јер му је дете у врућим колима, није сачекао рачун који је издат, а затим то користио као основ за затварање) . Има случајева погрешног навођења чињеничног стања или не навођење чињеничног стања у записник, како би се одређена ситуација подвела под неправилност , штуро и нетачно узимање изјава од стране инспектора и навођење засполених да потврде изјаву састављену од стране инспектора на начин да се одређена околност подведе под неправилност.

Предлажемо да се порески инспектори јасно и недвосмислено обуче како поступати по начелима ЗПППА (начело поступања у доброј вери), принципу сразмерности, начелима Закона о државној управи  , да се не крши Уставно право на рад и поступа у складу са чланом 91 Устава који је предвидео да је обавеза плаћања пореза и других дажбина општа и заснива се на економској моћи обвезника и да испуне своју саветодавну улогу предвиђену Законом о инспекцијском надзору.

Привредним субјектима који су предмет контроле јасно ставити до знања да имају право да обезбеде стручно лице у виду пореског саветника или адвоката за пореско право или да им их државни орган обезбеди , а који ће се постарати да се поступак контроле спроводи по закону, како не би долазило до злоупотребе правне неукости субјекта контроле од стране несавесних инспектора.

 

ђ. Неуплаћивање пазара у складу са прописима као основ затварања

Уплаћивање пазара у року од 7 дана и третирање кашњења са уплатама као пореску утају је погрешно и застарело из разлога што су системи повезани дигитализацијом и увид у укупан промет је доступан за контролу у сваком моменту, због чега је потпуно небитно да ли је пазар у банци или у благајни јер није дошло до утаје пореза. Утаја пореза не настаје неуплаћивањем пазара већ настаје неиздавањем рачуна, продајом на црно и сл. Другим речима, пореска обавеза настаје прометом робе или услуга, а не уплатом истих или пребацивањем новца из објекта у банку.

Предузетницима је често неисплативо затварати радњу, трчати у банку, чекати у реду да би се уплаћивали мали износи пазара , поготово ако је већина промета настала уплатом путем картица. Стога је овај пропис непотребан и доводи до правне несигурности и непредвидивости пословања.

 

  1. Подношење прекршајних пријава за кашњења са плаћањима ПиД и  плаћањима по опоменама

 

Иницијативом је предложено УКИДАЊЕ подношења прекршајних пријава и наплаћивање мандатних казни, што је пракса која се тренутно спроводи чак и за кашњења у плаћању од свега пар дана. Подсећамо да за свако кашњење са уплатом иде обрачун камате чиме се већ постиже сврха успостављања пореске дисциплине  и нема потребе за додатним, драстичним санкционисањем пореских обвезника који су у одређеном тренутнку неликвидни (што може настати и као последица кашњења плаћања фактуре од стране субјекта јавног сектора субјекту приватног сектора, или као последица плаћеног пдв-а по издатој фактури која није успешно наплаћена у предвиђеном року  или оних код којих је у питању административни пропуст.

Пример погрешног поступања је пример привредног субјекта који је пропустио да уплати порез на добит у износу мањем од 2,000 динара , добио је опомену од ПУ са роком за уплату од 5 дана, поступио је по опомени и уплатио у року од 5 дана , али је ипак добио да плати казну 100,000 рсд за привредни субјект и 10,000 рсд за одговорно лице. Овакво поступање улази у домен зеленашења, крши се принцип сразмерности , не узима се у обзир економска моћ обвезника и стимулише се прелазак истог на нерегистрован рад где су сакнције много блаже и ређе. Кад ПУ изда опомену са роком за уплату исти мора бити поштован и од стране ПУ.

 

 

 

  1. Одузимање ПИБ-а обвезницима којима је салдо у претплати или имају мања дуговања и по другим нејасним критеријумима

Одузимање ПИБ-а је врло слично мери затварања привредних субјеката јер је исти онемогућен да послује, онемогућено је привређивање, плаћање пореза, исплата зараде запосленима и уопште право на рад.  Веома је битно да се по овом питању поступа по начелу поступања у доброј вери и да се ова мера не користи тамо где порески обвезници имају салдо у  претплати , само зато што стоји дуг по једном конту. Пореска управа има увид у целокупну слику и ако постоји потреба за прекњижавањем ради сравњења или постоје ситни дугови због пропуста из времена кад није било електронског увида у стање , ПУ треба да омогући пореском обвезнику да исправи грешку, а не да их третира као криминалце и онемогућава им пословање стављањем у исти кош са фиктивним фирмама и утајивачима пореза.

Ова тема није довољно прецизирана у пореским законима ,а делимично је и непотпуно објашњена у члану 26. ЗПППА.

Предлажемо да се дефинишу јасни критеријуми у којим случајевима је могуће одузети ПИБ, као крајњу меру која свакако не треба да се примењује олако.  Уколико се одузима ПИБ потребно је прецизно дефинисати рок на који се ПИБ одузима, односно који је рок за исправљање неправилности због одузетог ПИБ-а. У пракси има случајева где враћање ПИБ-а траје и до четири месеца чиме се неажурношћу од стране ПУ  наноси штета.

По питању достављања решења о одузимању ПИБ-а уочено је да се решења не достављају привредном субјекту, нити се оставља рок за жалбу, већ се доставља само НБС-у која доставља обавештење пословним банкама да се замрзну рачуни. Наглашавамо да за време док је одузет ПИБ пореске обавезе теку и даље, иако је привређивање онемогућено.

Предлажемо да се порески број не може одузети због постојања било каквог пореског дуга, а везано за то предлажемо да Пореска управа сагледа све рачуне пореског обвезника у пореском рачуноводству да се не би десило да на једном конту има дуг а на другом претплату па је то разлог одузимање ПИБ-а.

Свеопште речено предлажемо да се одузимање пореског броја  може изрећи само као ванредна мера на коју привредник има одмах право жалбе, да се та мера ретко или никада не примењује, а да се може применити само онда када је привредник недоступан пореским органима.

Уочен је и проблем недостављања , односно погрешног достављања аката које доставља ПУ привредном субјекту , уместо његовом пуномоћнику (адвокату) који га у конкретном поступку заступа. Предвидети у систему ову опцију код поступака у којима су именовани пуномоћници.

Закључак

Предлажемо да се одмах приступи имплементирању датих предлога кроз подзаконске акте и упутства и  да се оформи посебна комисија састављена од наших представника привредника, стручних сарадника, представника Пореске управе и Министарства  финансија која ће детаљније сагледати представљену проблематику и радити на имплементацији дугорочних решења кроз измене релевантних закона и унапређење процедура.

 

 

БЕЗ ДОМАЋЕ ПРИВРЕДЕ НЕМА ЈАКЕ ДРЖАВЕ