Питања у вези мера ограничења

У вези мера ограничења које су у више наврата биле на снази, скрећемо пажњу Влади Србије, Кризном штабу и министру здравља да су мере које доносите дискриминаторске и искључиво на штету домаћих привредника. Очекујемо да заједно са Кризним штабом на данашњој седници одговорите на следећа питања: 

  • зашто велетрговинама (које су углавном у власништву страног капитала) дозвољавате да под изговором продаје прехране продају све врсте роба чиме домаћим привредницима који су онемогућени да раде стварате нелојалну конкуренцију, а њима екстра профит? У нпр. Словенији и Француској велетрговине умеју да одвоје непрехрамбени део и изузму га од продаје за време док су други затворени. На овај начин показујете да закон није једнак за све. 
  • зашто затварате мале радње у којима одавно нема гужви, а дозвољавате рад супермаркетима у којима се онда направе огромне гужве и који то користе да би продавали одећу, цвеће, алат, итд док други не смеју? На тај начин Кризни штаб губи кредибилитет јер доноси апсурдне и нелогичне мере. 
  • зашто је забрањена шалтерска продаја угоститељским објектима кад је већи ред испред супермаркета него испред тих шалтера? Зашто инспекције дозвољавају шалтерску продају Мекдоналдсу док су други затворени?
  • зашто сразмерно мерама ограничења нису умањени намети онима на које се мере ограничења односе? Од чега фризерски салон да плати намете кад не ради за викенд? 
  • зашто после годину дана ограничења рада угоститељима и организаторима догађаја који су пословање ускладили према свим захтевима и који су у више наврата неправедно етикетирани као „легла заразе“ не видимо пад броја заражених? Да није легло заразе ипак негде другде – нпр. у јавном превозу, супермаркетима, фабрикама, гондолама, на сахранама јавних личности и слично?
  • зашто у сред пандемије укидате репрограме, обрачунавате зеленашке камате и спроводите репресију помоћу инспекција које су ревносне само кад су у питању мали, домаћи привредници? Истовремено јавни, бирократски сектор прима 100% зараде чак и кад не раде. На тај начин показује се недостатак солидарности са онима који годинама уназад кроз превисоке намете издашно финансирају неефикасан и непрофесионалан државни, бирократски апарат. 

Очекујемо да правила важе исто за све,  да се систем уреди на начин да службе почну да поступају професионално и ефикасно, а не да будемо грађани другог реда у сопственој земљи. 

Удружење „Заштитник предузетника и привредника Србије“