Отворено писмо политичким странкама,партијама и покретима

Поштовани,

Позивамо вас да јавно, јасно и недвосмислено подржите циљеве и залагања нашег удружења и да објасните на који начин и у којим роковима ћете обезбедити нормалне услове пословања и зараде достојне живљења у приватном сектору. Подсећамо да приватни сектор броји преко 1,5 милиона гласача.

Више о удружењу можете наћи на следећем линку: https://zastitnik-pps.rs/

Да ли знате како данас изгледа пословати као предузетник или привредник са домаћим капиталом у Републици Србији? Навешћемо само пар примера из праксе са којима смо се сусрели у раду нашег удружења:

– Пореска управа је нашем колеги смрт сина у породичној фирми рачунала у смањење број запослених и на сву трагедију потраживала назад ислаћене такозване минималце са каматама (на које су уредно били плаћени порези и доприноси). Министраство финансија је игнорисало апеле да се то не ради – иако је достављена сва документација и обдукциони налаз. Та иста Пореска управа, по анализи реномираних економиста, пропушта да наплати невероватних 12 милијарди евра које се губе кроз шверц робе,намештене јавне набавке, крађу струје и остале акцизне робе, изношењем новца у иностранство без плаћања пореза на добит (намештени губици кроз трансферне цене и консалтниг услуге, махом од стране страних „инвеститора“), радом на црно, злоупотребама буџета на трошкове репрезентација, путовања, фиктивних радних места, итд.

– Пореска управа нам затвара живе бизнисе за наводна неслагања чак и од 180 динара угрожавајући привредника, запослене и њихове породице. Да је често у питању злоупотреба Пореске управе доказ је пример где је угоститељски објекат затворен на овај начин јер је власница била учесница протеста. То је она иста Пореска управа која подобнима дозвољава да нагомилају милијарде динара дуга, па их приде и части https://www.cins.rs/drzava-pinku-odlozila-placanje-preko-152-milijarde-duga/

– Уместо пореског система имамо скуп изузетака који је погодно тле за малверзације. Мало нам је смешна парола једне од политичких странака „Заједно можемо све“ кад нам је недавно сервирана „олакшица“ којом се новозапосленом који није био у радном односу умањују порези и доприноси за 70%, али да плата буде 55,000 рсд док се ономе који је вредно радио све ове године и даље обрачунавају намети од 60% на нето зараду. То у пракси значи да можете имати два запослена са истом бруто платом где ће један носити кући 55,000 рсд, а други свега 40,000 рсд. У духу заједништва и правде. Подсећамо да смо одавно тражили смањење ПиД на све мале зараде и повећање нето износа како би се дигао стандард запослених у приватном сектору.

– Многобројни су примери где су угоститељским објектима који су били погођени пандемијом и мерама ограничења по дискутабилним критеријумима писане казне од по 300,000 рсд за наводне прекршаје док су истовремено неки други, привилеговани својим политичким везама, радили неометано или се скупљали по аренама. Јасно је да 300,000 рсд расте на дрвету и да има исти ефекат на оног ко има 5 стола и на оног ко има 500 столова. Наши апели за изменом кезнене регулативе на градациону, логичну и по јасним критеријумима једнаким за сад нису добили адекватан одзив.

– Ако се дрзнете да увезете робу легално, платите шпедитера, царину и пдв иза угла ће вас сачекати Агенција за заштиту животне средине са захтевом да јој поднесете извештај шта сте увезли и притом вам на захтеву излистају шта сте увезли јер имају податке са царине. Поента је да треба да се плати накнада за токове отпада. На једноставно питање зашто Агенција не достави обрачун накнаде, кад већ има податке, нема одговора. Уместо да достави обрачун Агенција бира да привредницима (од којих живи јер се финансира из буџета) подноси прекршајне пријаве и излаже их потенцијалном трошку од 500,000 рсд за неподношење извештаја са подацима које Агенција поседује.Да додамо да та „еколошка“ накнада не иде наменски за екологију па може завршити као трошак у кафани директора Агенције за заштиту животне средине. „У служби грађана“… С друге стране нема проблема да ту исту робу увеземо и уваљамо на црно, лакше је, јефтиније и нема бактања са овако професионалним агенцијама.

– Ако сте домаћи пољопривредник платићете пдв на акцизу на гориво (порез на порез), ако сте страни „инвеститор“ добићете субвенцију које достижу и преко 100,000 евра по једном радном месту

Примера лоше праксе који урушавају домаће предузетништво и стандард запослених у приватном сектору је, нажалост, још много.

У прилогу је допис, молимо да Ваше одговоре пошаљете до 03.03.2022. године на kontakt@zastitnik-pps.rs или на Стевана Марковића 2/6, 11080 Земун – Београд.

Рад удружења можете подржати донацијом на https://zastitnik-pps.rs/doniraj