Откуд СОКОЈ-у као приватном удружењу грађана надлежности у рангу послова пореске управе?
Да је у Србији све могуће и да нас ништа не може више изненадити и није нека новост. Оно на шта овај пут желимо да скренемо пажњу је, можда, великом броју наших грађана непознаница, али је нама који покушавају да у Србији, бар мало заведу ред и олакшају пословање домаћим предузетницима и привредницима, не само нелогично, него нас упућује на сумњу о постајању институционалне пљачке и рекетирања привреде, предузетника и медијских кућа од стране, морамо признати, изузетно моћне и добро организоване групе.
Резултати спроведене анализе експертског тима Заштитника предузетника и привредника Србије указују на једну невероватну, Законом о ауторским и сродним правима, покривену отимачину, без неадекватне контроле новчаних токова, коју, усуђујемо се да тврдимо нико никада, овако дефинисану, не може да измери и финансијски елаборира. Још је интересантније да је Влада Републике Србије омогућила приватном, удружењу грађана СОКОЈ (Организација за заштиту ауторских музичких права), чије финансијске извештаје о приходима и пословању на сајту Агенције за привредне регистре није могуће пронаћи, надлежности, готово у домену послова пореске управе.
За неупућене, тарифе накнада које наплаћује СОКОЈ (хттп://www.сокој.рс/прописи/тарифа-накнада-сокоја) су до перфектности уређене.
Реч је о:
- прописаној тарифи накнада коју од организатора, власника, држаоца и закупца простора у коме је одржан концерт, сабор, музички фестивал и друга музичка манифестација, музичко-плесно такмичење, ревија на леду, циркуска и артистичка приредба и друга музичко-забавна приредба, балет, опера, оперета, мјузикл, позоришна представа и друга музичко- сценска приредба, СОКОЈ наплаћује по основу извођења музичких дела,
- тарифи накнада које наплаћује СОКОЈ по основу емитовања музичких дела на радијским и телевизијским програмима РТВ-а,
- тарифи накнада за кабловско реемитовање музичких дела из репертоара СОКОЈ-а,
- тарифи за остваривање права на посебну накнаду,
- тарифи за остваривање права на накнаду за јавно саопштавање музичких дела, интерпретације и фонограма,
- тарифи накнада које наплаћује СОКОЈ по основу саопштавања јавности музичких дела преко интернета и мобилних сервиса,
- тарифи накнада за РТС,
- тарифи накнада за радио и телевизијске станице,
- тарифи за јавно извођење у угоститељским објектима и другим објектима угоститељског типа,
- правилницима и плану расподеле.
Оваквим Законским решењем држава је омогућила приватном удружењу грађана – СОКОЈ и сличним њему, да наметну СВОЈ ПОРЕЗ путем такси и тарифа, и да под изговором заштите ауторских права паразитирају, финансијски израбљују и пљачкају не само велике и мале медијске куће, већ и домаће привреднике и предузетнике у Републици Србији.
Да би било јасније, навешћемо неке примере.
По закону, приватној компанији СОКОЈ, власник ресторана, власник бербернице, власник радње, мора да плати „порез“, зато што он као власник, гост, муштерија или купац у ресторану, берберници или радњи слуша музику преко радија, под изговором да је то заштита ауторских права. Тај исти порез у исто време плаћа и власник медијске куће који емитује ту исту музику преко радија. Замислите, уколико у том истом ресторану, берберници или радњи читамо, нпр. књигу Иве Андрића, нашег нобеловца, нисмо у обавези да платимо надокнаду за кориштење ауторских права.
Уколико поменута лица, с друге стране, слушају радио код куће, нису у обавези да плате порез СОКОЈ-у.
Отуда, да ли неко нормалан може да нам појасни, зашто мали привредници морају да плате накнаду за слушање музике у њиховим пословним просторијама, а не морају кад као приватна лица организују журке, славља и светковине у својој кући.
Требало би, аналогно томе, објаснити свим грађанима Србије ко је, како је и из којих побуда омогућио приватном удружењу естрадних уметника – СОКОЈ убирање овог својеврсног пореза под изговором заштите интелектуалне својине, а да примера ради, то није дозвољено удружењу Никола Тесла или удружењу Михаило Пупин, који су својом интелекталном својином-патентима задужили читаво човечанство.
Заштитник предузетника и привредника Србије, сматра:
- да је апсолутно нелогично да се законом омогући, приватној компанији СОКОЈ да убира порез, назван таксом (музички динар),
- да су принципи и критеријуми утврђивања вредности бода приликом бодовања, у смислу расподеле прикупљених новчаних средстава ауторима потпуно не прихватљиви, јер се формирају на бази произвољне оцене и одлуке Управног одбора СОКОЈ-а,
- да јавност Републике Србије нема јасан увид у финансијско пословање, критеријуме и основ за наплату прихода поменуте „приватне компаније“ по свим тарифницима.
Музичари, по нама, требало би да заштите своја ауторска права, тако што ће писмено обавестити ТВ и радио емитере, чије и које песме не смеју емитовати и пуштати у етар, без надокнаде аутору. Такође, своја ауторска права на интернету, исти могу заштити шифром, да ту музику може слушати само онај ко плати приступ том линку.
Желимо да нагласимо, да се на овај начин, поред телевизијских и радио емитера од стране СОКОЈ-а и сличних удружења рекетира близу 300.000 предузетника и 60.000 власника угоститељских објеката, кафана, кафића и ресторана. Пред судовима у Републици Србији се управо из овог разлога и нелогичности закона, води на хиљаде судских спорова између СОКОЈ-а и привредника, са апсолутно различитом судском праксом у пресудама.
Учинићемо све да се овакав Закон о ауторским и сличним правима укине, испита досадашње и уреди будуће финансијско пословање СОКОЈ-а и сличних удружења, испитају критеријуми приходовања, критеријуми плана расподеле наплаћених ауторских накнада за коришћење музичких дела, као и обавезе истих у вези измирења бројних пореских облика према држави Србији.