Ко заслужује глас приватног сектора који броји више од милион и по људи?

Приватни сектор који чине предузетници, привредна друштва и пољопривредна газдинства  обезбеђује радна места за више од милион и по људи . Само предузетници којих има 290,445 обезбеђују 397,510 радних места створених радом и сопственим капиталом, а не државним субвенцијама или дугорочним задуживањем. 

Након наших  многобројних покушаја успостављања партнерског односа између домаћег приватног сектора и тренутне државне управе, у циљу унапређења услова пословања и подизања стандарда запослених у приватном сектору, дошли смо до закључка да се они који треба да буду сервис грађанима и привреди,  на челу са Министарством финансија, већ дуго према нама односе непрофесионално, бахато, репресивно чинећи штету развоју домаће привреде и буџету Републике Србије из којег се финнасирају пројекти од друштвеног значаја. 

Неки од примера лоше праксе са којима смо били суочени јесу игнорисање стручних предлога за унапређење законске регулативе и процедура од стране надлежних, рачунање смрти сина у породичној фирми у смањење броја запослених по ком основу  је пореска управа потраживала новац са каматама, затварање живих бизниса на 90 дана због наводних неслагања од 180 динара угрожавајући егзистенцију више породица, писање казни од по 300,000 угоститељским објектима који нису били привилеговани политичким везама докк су други радили неометано, игнорисање захтева да се закони о фискализацији и е фактурама боље дефинишу и одложе до окончања кризе, срамна пракса Агенције за заштиту животне средине да подноси прекршајне пријаве против увозника уместо да пружи услугу и још много тога. 

Сматрамо да Влада која се овако понаша не заслужује глас приватног сектора на предстојећим изборима и због тога смо упутили захтев свим претендентима који ће се на предстојећим изборима надметати за државне функције  да се изјасне по следећим  кључним питањима и понуде гаранције за иста, како бисмо имали јасну слику ко то заслужује глас милион и по људи који раде у приватном сектору: 

• смањење намета на мале зараде и подизање нето износа како би се изједначио са потрошачким корпама (намети на минималце су тренутно 60% због чега многи не могу да зараде ни за минималну потрошачку корпу)
• прекид праксе субвенционисања страних „инвеститора“ и преусмеравање субвенција у развој капацитета домаће пољопривреде и прераде 
• реформисати порески систем на праведан и свеобухватан уместо хаотичног система изузетака који тренутно имамо и који је погодан за малверзације.
• изједначавање права мајки предузетница са осталим формама радног односа
• смањење намета на мале бизнисе и усклађивање модела пословања кроз укидање парафискалних намета, поједностављење процедура, фискално и административно растерећење у пракси   
•  професионализовати државне службе, укључујући пореску управу да буде сервис грађанима и привреди , а не средство рекетирања у рукама политичара 
• сузбити црно тржиште кроз смањење намета и ревидирање казнене регулативе на градациону и усклађену са економском моћи привредних субјеката, тако да легално пословање буде вишеструко исплативије и укинути репресивну праксу затварања живих бизниса за минорна неслагања 
• закони да важе једнако за све, укључујући државне функционере и њихове сараднике. 
• процесуирати актере афера у којима је државни буџет злоупотребљен укључујући одговорне у Пореској управи и Министарству финансија
• еколошким таксама које се наплаћују привреди дати наменски карактер
• укинути наплату натписа на приватној својини што се тренутно практикује у Београду и још неким локалним самоуправама 
• министра привреде, финансија и пољопривреде делегирати у складу са препорукама домаћих привредника из редова нестраначких професионалаца
• оптимизација јавне управе у циљу смањења трошкова (репрезентације, службена возила, телефони, путовања, фиктивна радна места) 

Одговоре ћемо јавно објавити.  

Удружење „Заштитник предузетника и привредника Србије“