Економски геноцид над српском привредом
У тексту можете прочитати део интервјуа са Др Предраг Митровић о стању економије у Србији
Колико новца је изнето из Земље у претходним годинама?
Вашингтонски Global Financial Integrity 2015. потврдио је моје анализе да је из Србије у периоду од 2002-2015. године изнето 53,708 милијарди долара. НБС и Министарство финансија располажу овим подацима и имају инструменте како би спречили нелегално изношење новца. Нажалост, не реагују. О корупцији у локалним самоуправама, сведочи моја анализа, потврђена од Државне ревизорске институције да је само у периоду од 2008. до 2014. године ненаменски потрошено невероватних 59 милијарди евра. За ове малверзације, као и штету која је начињена од 59 милијарди евра, поднето је само 1.364 пријава.
Кривичне пријаве против функционера се не решавају, већ застаревају у судовима. Желим на нагласим, први сам и за сада једини грађанин Србије, економиста који је још 2013. године због анализа о пословању страних корпорација био кривично гоњен и који је на суду доказао да део страних инвеститора исисава капитал и новац износи на приватне рачуне у иностранству; да пројектују пословање са губитком како би избегли плаћање пореза на добит Србији; доказао случајеве нељудског опхођења страних „газди” према радницима; указао на методе нелегалног изношења новца од стране страних банака из Србије и „само” уз опомену пред отказ на послу био правоснажном пресудом ослобођен свих оптужби тужиоца – конзорцијума страних компанија. То за окупирану Србију није била вест.
Како коментаришете економско стање у Србији. Да ли се слажете са оценом да постоји континуитет економске политике Србије од 5. октобра до данас, који се заснива на неолибералном моделу и предаји ресурса у руке странцима. Шта треба урадити да би се спречио суноврат привреде?
Транзициони процеси су у фазама спровођени: приватизација, макроекономска стабилизација, спољноекономска дерегулација и либерализација, приватизација банака, законска прилагођавања, покушаји реформи пореског система, јавног сектора, усклађивање фискалне политике, развој финансијских тржишта, генерално, реформе које би требало да повећају кредибилитет, конкурентност, спровођене су парцијално, несистематски, изостанком контроле ефеката и под утицајем политичких фактора, додатно су мултипликовале негативне развојне ефекте. Рецесионим таласом 2012. опоравак је заустављен.
Одсуство визије у конципирању и некритичка примена модела који су преписани од међународних институција, довела је Србију до пропасти, а за протагонисте, може се рећи да су извршили економски геноцид над српском привредом. Држава приоритетно мора зауставити ненаменско трошење пара, мора престати да проналази стране „инвеститоре” и да им плаћа да „инвестирају” у српску привреду. Поменута средства треба преусмерити ка подстицању домаћих предузећа. Приоритетно је уредити тржиште рада. Потребно је затражити репрограм дугова према међународним институцијама. Суштински је важно сачувати домаће банке, основати националну развојну-инвестициону банку, која није профитно, већ развојно оријентисана. У циљу контроле новчаних токова, потребно је вратити Завод за обрачун и плаћања и послове платног промета из послованих банака у исти.
Порески систем треба базирати на ослобађању плаћања пореза и доприноса за новооснована предузећа у иницијалним годинама. Сматрамо корисним да се уведу прогресивне пореске стопе. Извршити реформу пензионо-инвалидског фонда оснивањем Капиталног пензионог фонда. Упослити сектор грађевинарства. Зауставити процесе депопулације и спречити насељавање миграната. Државно земљиште не сме бити продавано странцима.
Унапредити стратешко планирање и детерминисати стратешки оквир развоја земље, помагати гране и предузећа која имају перспективу. Та политика не иде против тржишта. Напротив, она максимално подстиче конкурентност, али у оквиру развојне политике и заштите националних интереса.