Допис институцујама и организацијама – отворено писмо

Предмет : штетни прописи и контрапродуктивна пореска политика

Закони који се доносе непромишљено, у погрешном моменту и без довољног учешћа оних на које се ти закони односе, доводе по погоршања привредног амбијента у којем домаћи привредници послују, што има негативан утицај на економију Републике Србије. Примера ради, непромишљено увођење теста самосталности паушалним делатностима је довело до гашења преко 20,000 предузетника и оштетило буџет по основу субвенција за квалификоване новозапослене раднике за милијарде динара. 

Е-фискализација и е-фактуре у овом погрешном моменту представљају непотребно оптерећење већ ослабљене привреде, а не растерећење и ни на који начин неће допринети сузбијању црног тржишта већ ће га повећати. Ако о конкурентности одлучује 7% великих у односу на 93% предузетника, микро и малих правних лица регистрованих у Републици Србији, којима је ово додатно оптерећење у време пандемије, треба се запитати зашто се оптерећују они који у највећој мери пуне буџет све ове године. На овај начин се прави штета онима који раде легално, а корист имају само софтверске куће и велике корпорације којима је важно да преузму тржиште од малих привредника. Многе одредбе у овим законима су проблематичне и недовољно јасно дефинисане:

  • привредници већ имају касе које су повезане са пореском управом
  • онај ко ради на црно, није регистрован и нема касу и даље ће радити на тај начин јер не постоји добар системски план сузбијања црног тржишта
  • правити додатан трошак у години кризе је бесмислено, посебно кад су у питању угрожене делатности
  • увођење каса паушалним делатностима нема утицаја на висину пореза који се плаћа и допринеће да многи од њих пређу да раде на црно
  • е-фискализација може имати смисла тек кад се регулишу производња и увоз робе на црно
  • е-фактуре ће допринети да многи привредници изађу из система ПДВ-а што је неповољно по буџет РС
  • код е-фактура не постоји јасан механизам заштите пословних података од крађе и одговорност посредника је недефинисана
  • „рупа“ у буџету коју ће направити најављени трошак од 6 милијарде динара довешће до нових непромишљених намета малој привреди, као што је била „еко“ такса и сл.

Захтевамо  да се примена оба закона заустави на две године односно до окончања ковид кризе и да се у међувремену боље дефинишу проблематичне одредбе тих закона.

Подсећамо да је и Рачуноводствена комора Србије у својим иницијативама и стручним анализама ка Министратсву финансија тражила заустављање доношења штетних прописа јер Министарство финансија нема адекватну анализу штетности примене појединих прописа који су оптеретили правну сигурност и пословни амбијент за рад привредника, рачуновођа и осталих пореских обвезника.

Право време за е-фискализацију и е-фактуре ће бити онда када се реше следећи проблеми који представљају терет и препреку за развој домаће привреде:

  • конструктиван порески систем који не преоптерећује мале зараде и мале бизнисе и који је праведан, прогресиван и транспарентан што ће допринети проширењу обухвата пореских обвезника и елиминацији црног тржишта рада
  • сузбијање црног тржишта уз подстицајан систем преласка у легалне токове за шта је пресудна разумна висина пореских и осталих оптерећења
  • модели пословања прилагођени различитим врстама пословања са пореским оптерећењима прилагођеним висини прихода, а не врсти делатности
  • укидање теста самосталности и увођење скала код паушалног опорезивања
  • спречавање шверца робе која завршава на црном тржишту
  • спречавање крађе струје, горива и остале акцизне робе што оставља „рупу“ у буџету која се тренутно попуњава превисоким наметима на мале зараде и мале бизнисе
  • спречавање крађе буџета кроз „напумпане“ јавне набавке
  • прекид праксе субвенционисања страних „инвеститора“ на штету домаћих привредника, а у циљу исправљања дискриминације обезбеђивање свим домаћим привредницима и предузетницима порески кредит у висини просечне субвенције дате страним „инвеститорима“ у последњих 5 година
  • спречавање изношења новца из Србије без плаћања пореза на добит путем трансферних цена и фиктивних фактура. Пореска управа је тренутно ненефикасна по овом питању, а штета буџету је преко 4,5 милијарде евра годишње због чега су опет превисока оптерећења на мале плате и мале бизнисе.
  • репресивну казнену политику заменити подстицајном поштујући принцип сразмерности. Тренутно за наводне прекршаје или за прекршаје чија је вредност пар хиљада динара имамо предвиђене казне од 500,000 рсд до пар милиона динара не узимајући у обзир економску снагу привредног субјекта нити принцип сразмерности. Таква репресивна политика доводи до гашења легалних привредних субјеката и прелазак на црно тржиште.

Удружење „Заштитник предузетника и привредника Србије“