Да ли оваква државна управа заслужује глас приватног сектора?

Закључак са конференције удружења „Заштитник предузетника и привредника Србије“ одржане 18.02.2022. године у Медија центру је да је у циљу одрживог економског развоја потребно унапредити услове за развој домаћег предузетништва што ће допринети расту стандарда запослених у приватном сектору. 

Смањењем намета на мале зараде и мале бизнисе, професионализацијом државних служби које треба да буду сервис грађанима и привреди, реформом пореског система на свеобухватан и праведан, процесуирањем актера афера злоупотреба буџета РС, административним растерећењем пословања, једнаком применом закона за све, изменама казнене регулативе на градациону и усклађену са економсом моћи привредних субјеката, преусмеравање субвенција са страних „инвеститора“ на домаћу пољопривреду и прераду, створили би се услови за смањење сиве економије и црног тржишта. 

Међу нелогичним наметима налазе се превисока оптерећења на мале зараде која износе и више од 60%, због чега многи запослени не могу да покрију ни минималну потрошачку корпу, наплата натписа на приватној својини коју практикује град Београд, разне еколошке накнаде које немају наменски карактер што их чини парафискалима, накнада за коришћење путева да бисте дошли до свог објекта, нова фискализација у сред кризе која се не разликује од претходне по питању сузбијања црног тржишта, израде многобројних аката где је евидентна форма изнад суштине, једнаке казне без обзира на економску моћ привредних субјеката, итд. 

Ова нелогичне намете прати непрофесионална и неефикасна административна услуга, па тако имамо ситуацију да се више од годину и по дана чека на обраду хитних ковид захтева упућених Фонду за развој, уредбе се не спроводе, државне агенције као што је SEPA не пружају услугу, али покрећу прекршајне пријаве против привредника, Пореска управа ради по двоструким аршинима где једнима рачуна смрт сина у породичној фирми у смањење броја запослених по ком основу потражује новац са каматама или им затвара живе бизнисе за наводна неслагања од 180 динара, док истовремено код других „пропушта“ да наплати преко 12 милијарди евра пореза и накнада на шверцовану робу, крађу струје, изношење новца у иностранство без плаћања пореза на добит у Србији – за шта нико у Пореској управи не одговара.