Актуелно

Желимо да скренемо пажњу јавности на неколико проблема у вези са јавним позивом за учешће у процесу консултација у вези са нацртом Закона о фискализацији који је објављен 24.10.2020. и где је остављен рок до 02.11.2020. за примедбе, предлоге и сугестије, а затим померен на 23.11.2020.  

Основни проблем је што је нацрт недовољно разрађен у смислу да одредбе закона нису јасно дефинисане, нацрт закона предвиђа једносмерни систем у којем су, са једне стране, предвиђене драконске санкције за привреднике и за најмању грешку, а са друге стране не постоје санкције у случају несавесног и непрофесионалног поступања органа који ће закон спроводити.

Други проблем је нереално кратак рок за достављање било каквих примедби, предлога и сугестија на нацрт закона од овако великог значаја. 

Овај предлог у том смислу добија конотацију нетранспарентности и одаје утисак намере да се на брзину провуче нешто што би у ближој и даљој будућности могло да додатно угрози положај привредника у Србији, који је већ изузетно неповољан. 

Удружење "Заштитник предузетника и привредника Србије" зато шаље апел надлежнима да се рок за подношење примедби, предлога и сугестија продужи до краја 2020. године, а затим предвиди период јавне расправе у којем ће учествовати привредници и струка, како би коначан закон био детаљан, праведан и двострано обавезујући. 

Од суштинског је значаја да држава почне да се понаша, на професионалан и транспарентан начин, као партнер домаћој привреди јер ће сваки направљен корак ка томе допринети бољитку свих нас.

Коментари су следећи: 

  • Члан 4. став 1. предлога закона дефинише обвезника фискализације као „сваког“ обвезника пореза на приход од самосталне делатности. Тако широком дефиницијом су обухваћени и обвезници-паушалци. Опорезивање методом паушално утврђене основице има за циљ да смањи административни терет те категорије обвезника докле год не пређу законом прописан годишњи приход (6 милиона динара). Фискализацијом паушално опорезованих обвезника се анулира обесмишљава систем паушала и намеће оптерећење категорији обвезника коју претежно чине физичка лица која самостално обављају делатност (без ангажовања додатног административног особља као што су пословни секретари, књиговође и сл).

  • Члан 6. предлога закона – ако се издаје фискални рачун за примљени аванс који представља неки депозит или резервацију подразумева се да је аванс бесповратан за даваоца аванса јер прималац издаје рачун и евентуално плаћа пдв ако је обвезник. Којим документом би се поништио тај фискални рачун ако се аванс/депозит враћа даваоцу? Односно на који начин се дефинише депозит за који се подразумева да се враћа примаоцу.

  • Закон је недоречен и стиче се утисак да оставља широка дискрециона овлашћења министру финансија. Зашто га не уредити одмах кроз сам закон?

  • Члан 12. предлога закона – забрана вршења делатности у трајању од 15 дана се не може изрицати за неслагања између извештаја касе и стварног стања у висини до 10,000 рсд. (јер је штета коју затварање чини обвезнику несразмерна, а самим тим се прави и штета за буџет јер се жив бизнис који пуни буџет онемогућава да ради). Затварање до 60 дана само за неслагање до нпр. 50,000 рсд. итд. Сматрамо да је затварање контрапродуктивно ако је у питању први прекршај норме. Требало би ближе уредити начин надзора и можда чак предвидети обавезу контролног органа да контролу бележи видео записом.  Забрана вршења делатности треба да буде последња мера која се користи, после саветовања и едукације, јер у супротном она одаје утисак  средства рекетирања, застрашивања и у не ретким случајевима малтретирања привредника.

  • Чланови 15. до 18. предлога закона – казнене одредбе не дефинишу јасно већ паушално висину прекршаја. Нпр казна од 300.000 је и за оног који није евидентирао један фискални рачун (што може бити дискутабилно јер имамо ситуације да су инспектори тврдили да рачун није издат ако им није уручен и слично) и онај који није евидентирао 101 рачун. Казнене одредбе треба да буду праведне. Дефинисати прекршај јасније и раздвојити суштинске прекршаје од ненамерних грешака – нпр ако је на фискалном рачуну куцано плаћање кешом, а плаћено је картицом то не може бити прекршај јер је у збиру све тачно.

 

.

Косовска 14, Земун
Србија
kontakt@zastitnik-pps.rs
ПИБ: 112085547
МБ: 28306130

Активирај се

Учлани се    Донирај

© 2021 Заштитник предузетника и привредника Србије. Сва права задржана.